У Буљарици, изнад магистрале Бар – Будва, налази се стари Манастир Градиште. Подигнут је на узвишењу које доминира околином и има диван поглед. По народном предању, на овом мјесту је било римско гробље. Вјерује се да је манастир подигнут за вријеме зетских владара Војислављевића. Као и манастир Дуљево, и овај манастир је био метох Високих Дечана. Манастир Градиште је, од свих паштровских манастира, најближи Куфину, старој граници према Турској, тако да је манастир био ограђен јаким зидом са високом кулом и пушкарницама, да би се могао бранити од турских упада. Манастир има три цркве: Св. Николе, Св.Саве и Успења Богородице.

Највећа је црква Св. Николе, подигнута на темељима старе при крају XVI вијека. Црква је дуга 12 м, а широка 6 м, има полукружну апсиду и лијеп звоник на преслицу са три окна. На унутрашњем зиду изнад улазних врата постоји натпис у коме се налазе имена ктитора игумана Дионисија и Стефана Давидовића и живописца „попа Страхиње от места Будимле“. Црква је живописана 1620. године. Иконостас и престоне иконе радио је „грешни зограф из Рисна Василије Рафаиловић“. Престона икона Св. Николе окружена је малим фрескама које представљају 16 чуда светитеља. Престона икона Христа окружена је са 12 апостола, а по дну насликани су по реду  шест стојећих светаца. Пети је насликан са животињском главом  (легенда о Светом Христофору).

Нешто мања црква Св. Саве подигнута је такође на рушевинама старије истоимене цркве. Црква има врло лијеп изглед, зидана је у редовима од црвеног и бијелог тесаног камена, има полукружну апсиду и звоник на преслицу са три окна. Иконостас је урадио Никола Аспиоти 1864. године. Изнад улазних врата узидана је плоча са натписом на којој стоји да је звоник подигао Раде Марков Папан из Спича. Испред цркве налази се тераса са дивним панорамским погледом.

Трећа, најмања црква, посвећена је Успењу Богородице. Дуга је 6 м а широка 3 м у једноставном сеоском стилу. Црква је подигнута на малом узвишењу, на коме се налази гробље, са широким погледом на читав крај. Има полукружну апсиду и мали звоник на преслицу са једним окном. Ову цркву је такође живописао поп Стахије Будимљанин, и у већем формату осликао скоро читаву лозу Немањића: Св. Симеона (Стефана Немању), Стефана Првовјенчаног, Симеона Храпавог (Стефан Урош I), Милутина, Св. Саву, Стефана Дечанског у краљицу Јелену у краљевској одори.

Године 1597, паштровски монаси „инок Сава из манастира Дечана и јеромонах Стефан от Паштровића“ штампали су у Венецији Молитвеник или Зборник за путнике и Први српски буквар.