Црква Светог Преображења Господњег
Црква Преображења се налази у непосредној близини улазних врата. Њен спољашњи изглед одаје традиционалне одлике грађења мањих једнобродних цркава покривених двоводним кровом али је рјешење њене унутрашњости веома специфично будући да олтарски простор није наглашен у основи. Олтарски простор формира широки лук преломљен у тјемену а његове готичке карактеристике посебно се истичу због ниских ослонаца. Основа цркве је у виду правоугаоника чију двоструко већу површину заузима наос формиран на уобичајен начин са зидовима и сводом над вијенцем у његовом подножју.

Фасаде цркве су зидане каменом у правилним редовима. У зидању фасада преовладава употреба црвенкастог кречњака. Црква је без звоника.

У унутрашњости цркве, изнад улаза, сачувани су остаци фреско сликарства са веома оштећеном сценом Успења и ктиторским натписом из 1693. године који још увијек није прочитан у цјелини јер његовом читању треба да претходи конзерваторски третман остатака зидних слика на овом мјесту као и површине на источном зиду гдје је сачуван остатак зидне слике која је представљала фигуру архијереја са свитком у руци.
Ниша над улазним порталом на западној фасади, са мозаичком представом Богородице са малим Христом, настала је у новије вријеме, преобликовањем старијег рјешења.
Црква није архитектонски истражена и о хронологији њене градње нема поузданих података. Преломљени лук као карактеристика сводова у њеној унутрашњости као и употреба црвенкастог камена за градњу могу да указују да је црква Преображења до данас сачувала свој првобитни изглед.