Манастир Прасквица спада у ред најзначајнијих споменика приморског дијела Црне Горе, а поред Градишта представља најпознатији паштровски сакрални комплекс. Налази се на малом узвишењу изнад аутопута, преко пута и изнад Милочера и Светог Стефана, некадашњег паштровског сједишта.

Манастирски комплекс се састоји од: цркве Св. Тројице, за коју је везано предање да потиче из времена зетског кнеза Војислава; цркве Св. Николе, коју је 1413.год. подигао Балша ИИИ, а срушили Французи 1812. године; Кулице; старе манастирске школе; манастирских конака и два манастирска гробља. Цио комплекс је смјештен кроз три висинска нивоа.

Манастир Прасквица је тешко страдао 1812. године, а обновљен је 1847. године. Радови на цркви Св. Николе 1847. године донијели су низ импровизованих рјешења и у приличној мјери је измијењен изглед Балшине задужбине, која је била изведена у традицији рашке архитектуре. Павле Мијовић је 1957. године урадио прву идејну реконструкцију ове грађевине, која се дјелимично разликовала од споменика из 1413. године. Реконструкцији цјелокупног манастирског комплекса приступило се у периоду од 1961 – 1966. године.

Приликом земљотреса који је 1979. године задесио Црну Гору, манастир Прасквица је претрпио тежа оштећења. Црква Св. Николе је имала оштећења и на фасадама и у унутрашњости грађевине. Главним узроком тешких оштећења су означене шупљине у темељима објекта, које су настале као посљедица присуства старог гробља уз саме темеље споменика. Дио старог гробља уз темеље цркве, који је утицао на стабилност објекта, је у реконструкцији након земљотреса измјештен. Црква Св. Тројице и Кулица су такође претрпјеле тежа оштећења у земљотресу 1979. године.

Манастир Прасквица, своје име дугује малом извору Прасквица, чија вода има укус брескве (коју народ овде зове прасква), а налази се на узвишењу преко пута Св. Стефана, некадашњег сједишта паштровске скупштине.

Манастирски комплекс се налази на три висинска нивоа. На најнижем платоу је капија, црква Св. Николе, стари конак и старо гробље; на средњем платоу је некад било економско двориште, а данас су ту нови манастирски конаци подигнути око 1978. На највишем платоу је новије, неплански изведено гробље, црква Св. Тројице и Кулица.