Манастир је некада посједовао богату архиву у којој су се чувала важна документа поред осталих и архива Паштровске банкаде, односно суда општине паштровске, коју су готово сву разнијели и уништили француски војници приликом похаре манастира 1812. године. Остало је забиљежено да је тада пут ка Будви свуда био засут папирима од којих се и море под манастиром бијелило. Преостало је само нешто мало докумената и нешто књига што је успио да спасе архимандрит прасквички Сава Љубиша, бјежећи у Црну Гору. У манастиру се тако сада налази преко сто паштровских исправа, до данас необјављених, и комплетна манастирска архива од 1891. године до данас.

Међу ријетким сачуваним документима налази се писмо патријарха Арсенија IV, упућено 1737. године, затим писмо цетињског владике Данила, као и писма владика Саве и Василија Петровића, од којих је једно упућено 1765. године архимандриту Никодиму. За манастир су од посебног значаја била даровна документа руских царева. Ту се чува даровница којом је царица Катарина II, 1783. године додијелила манастиру годишњу помоћ од сто златника. Уз овај документ налази се и писмо које је 22 априла исте године о том дару манастиру упутио кнез Потемкин. Сачувана је и даровна грамота издата од стране цара Павла I, крајем августа 1798. године, којом је повишена годишња помоћ манастиру.

Овај документ пар мјесеци касније прати и писмо, овјерено царским печатом, којим се архимандриту прасквичком Сави Љубиши дарују комплети богослужбених књига. Истом приликом архимандрит је добио и драгоцјене литургијске сасуде, које се сада чувају у манастирској ризници. Сачуван је још један царски документ, који је цар Александар I издао манастиру Режевићи. Из познијег раздобља – XIX вијека и првих деценија XX вијека, све до савременог доба – сачувана су бројна документа значајна не само историју манастира већ и Паштровића у цјелини. Уз архиву се поред докумена чува у збирка старих манастирских печата. Најстарији је рађен од туча и у средишту има лик Светог Николе.